Poverenje ili nepoverenje

Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.  (1. Mojsijeva 3:1-5)

____ . ____

Pitamo se odkud toliko nepoverenje među ljudima, narodima, državama, plemenima, religijama, grupama, političkim strankama, svim onima koji imaju neku svoju istinu ili bar tako misle ili veruju ili misle da veruju ili čak i ne veruju ali ipak tvrde… mnogo je razloga za nepoverenje a sve manje za poverenje. Naravno, laž je glavni uzrok nepoverenja a ona je sve češća, sve veća, sve jača, komplikovanija, smišljenija, mudrija, unikatnija... kao da postoji neki jedinstveni centar, ili možda više njih, sa veoma razvijenom, moćnom tehnologijom,    nekakvim kompjuterskim algoritmom i kao da se tu može naručiti i nabaviti najbolja i najjača laž koja će uverti sve ljude u „ispravnost“ njenih argumenata. 

Laž kao da ima odobrenje od određenih istitucija, trajnu upotrebnu dozvolu, pa se tako, često i međusobno, lažu najbolji prijatelji, rodbina, deca roditelje, ne tako retko i roditelji decu, lažu mediji, lažu političari, država svoje podanike, podanici državu, poslovni ljudi, poslovni partneri, često i naučnici, medicinari. Ide dotle da se laž ispisuje na zvaničnim papirima pa se čak i potpisuje (lažni ugovori, potvrde o svemu i svačemu, lažni računi, statistike, obračuni, budžeti), novinari potpisuju svoje laži (neki samo inicijalima), pisci potpisuju svoje, često i tuđe, knjige ispunjene lažima, neko čak sa tim ciljem piše knjige, snima emisije, filmove, klipove po društvenim mrežama u zavisnosti kome je šta od medija dostupno a dostupno je mnogo toga. Najeminentnije nagrade iz različitih oblasti nauke i umetnosti su dodeljene na osnovu lažnih rezultata, lažnih naučnih radova ili lažnih predstavljanja rezultata i dela.

Vartimej

I dodoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, on i učenici njegovi i narod mnogi, sin Timejev Vartimej slijepi sjeđaše kraj puta i prošaše. I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: sine Davidov Isuse! pomiluj me! I prijećahu mu mnogi da ućuti, a on još većma vikaše: sine Davidov! pomiluj me! I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slijepca govoreći mu: ne boj se; ustani, zove te. A on zbacivši sa sebe haljine svoje ustade, i dođe k Isusu. I odgovarajući reče mu Isus: šta ćeš da ti učinim? A slijepi reče mu: Ravuni! da progledam. A Isus reče mu: idi, vjera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i otide putem za Isusom. (Mar 10:46-52)

------ . -----

Neobična reč a ako je ta reč nečije ime tada je to još neobičnije, bar za naše krajeve. Da, neobično ime za čoveka, neobičnog čoveka! Naime, Vartimej je bio slep čovek koji se, slučajno, namerno ili nekakvim Božanskim proviđenjem našao na izlazu iz Jerihona u vreme kada je Isus hodao ovom zemljom i baš tog dana napuštao Jerihon. Sedeo je kraj puta, kao i veći deo svog života, i prosio, kad je čuo da Isus prolazi nedaleko od njega i kako je bio slep pa nije mogao da ga traži pogledom niti bilo kako drugačije jedino što je mogao bilo je da Ga dozove, kako nego da viče… i vikao je! Vikao je: 

„sine Davidov Isuse! Pomiluj me!“ Našli su se tu neki kojima to njegovo vikanje, iz nekog razloga, nije odgovaralo, prosto smetalo, bilo nepristojno ili su smatrali Vartimeja nedostojnim da doziva Isusa, još na takav način pa su pokušavali da ga ućutkaju ili bar utišaju, ali Vartimej se nije dao, nije želeo da mu ova jedinstvena prilika, susret sa Isusom Hristom promakne i možda zauvek propadne pa je, ne osvrćuči se na prekore, počeo još glasnije da viče: „Sine Davidov pomiluj me!“ I uspeo je... Isus je čuo vapaj nesrećnog čoveka i rekao svojim učenicima da ga pozovu. Nekim čudom svi prekori su prestali i sada, kao da su svi bili spremni da pomognu Vartimeju da dođe do Hrista! U vazduhu kao da je treperio nagoveštaj velikog čuda, rekli su mu: „Zove te“! Istog trenutka je zbacio haljine sa sebe i onako, skoro nag (najverovatnije da je bio zapregnut u predelu bedara), stao pred Isusa! „Šta ćeš da ti činim?“, upitao je Isus. Vartimej bez imalo premišljanja odgovori: „Ravuni (učitelju), da progledam!“. Ni manje ni više! "Da progledam"! Bez pitanja da li to On može da li On to hoće, bez trunke ikakve sumnje… "da progledam". Izostanak te sumnje i tih pitanja Isus je prepoznao u Vartimeju i odgovorio mu: "A Isus reče mu: idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i otide putem za Isusom."